Kalimero, sin Drgan i Bogi u viru.
Pre par dana odlucen je odlazak u bioskop na novo filmsko domace ostvarenje 'Vir'. Shatim da smo prosto takav narod da nas domace doziva. Domaci sok, domaci kolaci, domaci pasulj, domaci paradajz, domace domaci. Domaci kod kuce.
Odem iz nagona da se upoznam sa novim filmskim poduhvatom, nakon sijaseta razocaranja domaceg klipa, domacih Nemaca, domace nam prljavstine, te sednem u opustosenu salu Doma sindikata, i zavalim se u sediste iscekujuci.
Vir koji se zakovitlao sa velikog filmskog platna, nosio je sto svaki vir, bilo da je domaci, ili inostrani, nosi sa sobom - u ovom slucaju samlevene lose glumacke nade, laksativnu simboliku, prostu naraciju i ono najvaznije - odomacenost koji svaki nam fil podari, kroz mile devedesete. A srpke filmadzije lako odaberu, film o fudbalu, ili film o bljuvotini. Neosporno obe kategorije imaju svoje podkategorije, te tako ove o fudbalu mogu se podeliti na fudbalu u zvezdi, fudbalu uz nostalgiju, fudbal sa kengurom ili njom (ona voli zvezdu). Sa druge strane, filma o bljuvotini je jos vise cini mi se. Junk food, domace radinosti. Te klip, te srpski film, te sestre, te porno bande i najljubljeniji devedesetoari.
Film 'Vir' odem pogledati iz zainteresovanosti u nove nade domaceg, i nove snage srpskog platna i scene. Film 'Vir' zavrsim bez nade u domace, trazeci nekog ko bi me potapsao po ramenu i kazao: 'De,de...pa to je samo vir'.
Ne znam je li poduhvat bio inspirisan Gospodarom prstena i Vesticom iz Blera, ali tako se induktivno zakljucuje. Skinhed koji je besan bez pokrica: on samo pljuje i mnogo je ljut. Kao mali besio je cigane po kraju, te ga je otac, tata Kusturica, nagnuo nad kadom i isukao kajsh. Dok ga je tabao uz recencu: 'Ja zbog tebe cigansku kurvu da placam!', som se pracakao u pnici u kadi, jer je mali koji je taban isukao zatvarac od kade, da l' cisto da bi i on nesto isukao, ili jer je reziser tako kazao, kako bi nas scena u kojoj riba ostaje u suvoj kadi otvarajuci usta, podstakla na razmisljanje. Nemojte da vam je palo na pamet da besite, jer ce vas Kusta prebiti, i riba ce ostati na suvom, u kadi. Moja jedina nedoumica nakon ove price neosporno je glasila: 'Ko drzi ribe u kadi, osim Kuste?'.
Drugu pricu boji nas sledeci lik, nikad dovoljno filmopevan, devedesetor. Imena Kale, lika suvise tankog da bi Kaleta i pokazao. Kale nema ni K od Kaleta u sebi, te njegova uloga je vise kao Kalimero, mesto Kaleta, jer i glumi poput pilenceta, s tim sto ima u rukama smajser. Ili pistolj na vodu. Vrlo mogucno. Jer nas Kalemero pati zbog ubistva svoje sestre, koju sasvim slucajno usmrti, jer je Kale mnogo bahat sa oruzjem, pa ne vidi u koga sve puca. Kale je nespretan sa vatrenim oruzjem. E Kale, Kale, ubio si sestru. Sestra, koja biva upucana u kolima, otvara vrata i iz njih izlazi teturajuci se, malo okrece lice da nas Kale vidi kakvo je sranje napravio, pa se potom baca u reku. Kale je jako tuzan sto je upucao sestru, uskace sa njom u reku vicuci 'Sestro moja sestrice'. Ili to vice posle. U svakom slucaju, vice. Nas Kalemero je emotivni nespretni konzument oruzja. Ali Kalemeru se obija o glavu ta nepromisljenost: vodeni duh njegove sestre sestrice prividja mu se na javi, i Kale je mnogo tuzan zbog toga. Zao mu je sto mu je sestra sestrica vodeni duh. Ona ga umiruje i opravdava govoreci mu 'Ma sve je ok', ali Kale zna da nije ok sto je batica upucao sestricu. Naravoucenije: nikad nemoj pucati u soferku pre nego sto proveris da li na suvozackom mestu sedi neki tvoj rod. Jer ti nece biti ok kada ti njegov vodeni duh kaze da je tako.
Treca prica je prica o umetniku Grofu, o simboike, kojeg igra sin Dragan iz babe cesljacice, Okanovic Nenad. Sinu Draganu se zbilja smucila uloga ratara ili vec nekog kojem selo gori, pa je hteo da se igra grofa te da slika u kraju vir. Bolje da slika nego da gori. To sto sin Dragan nije useo da oslika sebe kao Grofa, vrlo je tuzno. Sin Dragan je postao slikar kojeg nas Kale, i skinhed Bogdan ugnjetavaju, te on dozivljav samospoznaju. On shvata da je vir kljuc. Kada nas sin Dragan zavrsi svoje delo vira na zidu nekakve zgrade u kraju, sve ce muke naroda nestati. I Kale ce mozda shvatiti da je ok sto mu sestra porucuje. A Bogi skinhed nikad nece tuci svoje dete nad kadom u kojoj je som. Izbacice soma. Pa ce onda tuci.
I nas sin Dragan oslikava krv po svojim virskim likovima, te u jednom momentu slika se naprosto rasparcava uz blesak, i njeni delovi pocinju komesanje i vrtlog otpocinje. Sin Dragan je mnogo zacudjen. On je navikao da se baba ceslja, i da selo gori, ali da vir izidje i slike, to sin Dragan nikad nije ni pomislio. Mnogo se zacudio, i potom doziveo nervni slom, te je poceo vidjati obezglavljene ranjenike, i ljude bez ociju u ocnim dupljama, i mnogo mu bese lose. Mozda je bolje da se vrati u selo, misli Dragan, bolje to, no ove aveti i razni frikovi.
Trio je bio potpuno ocajan. Pripomogla je Marina Vodenicar, i mnogi drugi, ali breme patnji ovih momaka su goleme. Njih trojica tesko mogu na kraj sa svim tim ljudskim grehovima. A i sin Dragan nista lose nije pocinio, pa su ga ipak drugi sinovi ugazili u kraju. Sin Dragan na kraju zavrsava u bolnici, umesto na selo, i tu se vir okoncava.
Sjajne animacije obezglavljenih likova, koje bi Tim Burton licno platio da preuzme, muzika Rammsteina nalik na onu iz srpskog filma, price koje se medjusobno prozimaju, vodeni duh sestre koji lebdi kao Corpse Bride uz prinese Male Sirene, riba u kadi, i slika na zidu koja se rasprsava kao svevidece oko iz Gospodara Prstenova, dozivljaj koji se pamti. To je jedan svojevrsni miks raznih stilova i virova, kojem se prepustis, i ne opires sve do samog kraja.
A ja zavrsih film uz otvorena usta poput Kustine ribe iz kade, moleci magicne moci Sina Dragana da mi posalje Kaleta koji bi mogao da puca iz platna. Direktno u mene.
I ne bih mu se opirala.
